Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora ima adekvatan zakonski mehanizam zaštite zainteresovanih strana u korporativnom upravljanju, ali ih one rijetko koriste u praksi, što nameæe potrebu intenziviranja programa edukacije u toj oblasti, pokazalo je istraživanje Centra za preduzetništvo i ekonomski razvoj (CEED). Istraživanje pod nazivom Unaprijeðenje korporativnog upravljanja u Crnoj Gori, pokazalo je da i pored visokog kriterijuma koje ispunjavaju analizirani propisi i institucije u toj oblasti, još ima prostora za njihovo poboljšanje. Projektom istraživanja, koji je pokrenula crnogorska Komisija za hartije od vrijednosti (KHOV), sprovedena je sveobuhvatna i multidimenzionalna analiza fenomena korporativnog upravljanja, èija je praksa u Crnoj Gori relativno kratka i datira od završetka masovne vauèerske privatizacije. Preporuke za unaprijeðenje korporativnog upravljanja zasnovane su na strateškom opredjeljenju, odnosno razvoju povoljnog biznis ambijenta i privlaèenju stranih investicija, što se u praksi svodi na zaštitu svojinskih prava i ugovora. U istraživanju je objašnjeno da je korporativno upravljanje dio šireg ekonomskog konteksta u kojem posluju firme i obuhvata makroekonomsku politiku i naèin funkcionisanja tržišta. »Efikasan sistem korporativnog upravljanja u kompanijama, ali i ekonomiji kao cjelini, pomaže stvaranju preduslova za funkcionisanje tržišne ekonomije i efikasne alokacije resursa«, navodi se u analizi. Osnovi uzroci eventualnih problema, koji se mogu javiti u korporativnom upravljanju, odnose se na dominantni oblik svojine i stepen njene zaštite, dok je kljuè njihovog rješavanja u promjeni institucionalnih aranžmana u društvu. »Država bi trebalo da se fokusira na zaštitu prava svojine i ugovora u društvu, umjesto da nameæe novu regulativu i štiti prava jedne grupe ekonomskih aktera na raèun drugih«, ocijenjeno je u analizi. Empirijskom analizom prakse korporativnog upravljanja u Crnoj Gori, koja se odnosi na ocjenu opšteg stanja i sudske prekse u toj oblasti, utvrðeni su kljuèni akteri i odnosi u sistemu, kao i njegovi kljuèni razvojni izazovi. Analiza je, izmeðu ostalog, pokazala da glavni akter korporativnog upravljanja nije izvršni menadžment kompanije, veæ odbori direktora i akcionari na kojima su najznaèajnije odluke, kao i da se struktura upravljanja zasniva na imperativnim zakonskim odredbama i formiranju samo obaveznih organa. »Kompanije ispunjavaju minimalne zakonske uslove kada je rijeè o transparentnosti poslovanja, bez nastojanja da je poboljšaju objavljivanjem akata u medijima ili dostavljanjem akcionarima na drugi naèin«, navodi se u istraživanju. Prema podacima dobijenim analizom sudske prakse u Crnoj Gori u oblasti korporativnog upravljanja, dvije petine ispitanika smatra da se postupci u privrednim sudovima najèešæe pokreæu zbog povrede prava akcionara u vezi sa nezakonitom prodajom dionica ili dijela imovine preduzeæa, nepozivanjem na skupštinama dionièara, kao i zakazivanjem skupštinskih sjednica koje nije u skladu sa zakonom. Terenska istraživanja pokazala su i da je neadekvatna informisanost o pravima uzrok nedovoljne iskorišæenosti mehanizama i moguænosti koje zainteresovani ima u korporativnom upravljanju. Analiza je pokazala i da crnogorsko iskustvo potvrðuje tezu o veæoj efikasnosti privatnog u odnosu na državni kapital. Ona je ukazala i na èinjenicu da veæi stepen koncentracije vlasništva znaèajno poboljšava performanse kompanija, naroèito ako je u rukama stranih vlasnika, kao i da ne postoji znaèajna razlika u performansama firmi u kojima su vlasnici istovremeno menadžeri i onih u kojima to nije sluèaj. Istraživanje je pokazalo i da indicije rasta koncentracije kapitala u crnogorskim kompanijama i promjene koje to neminovno uzrokuje u kvalitetu korporativnog upravljanja dovode do poboljšanja performansi preduzeæa. (kraj) nar/bvm