Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) trebalo bi da preispitaju zahtjeve o regulatorno dozvoljenim prihodima, a Regulatorna agencija za energetiku (RAE) metodologiju za njegovo i utvrðivanje cijena i tarifa, ocijenjeno je na sjednici Socijalnog savjeta. Socijalni partneri smatraju i da bi kotorski Jugopetrol trebalo da preispita metodologiju obraèuna naftnih derivata. Predstavnici sindikata i poslodavaca upozorili su da ne bi trebalo poveæavati cijene elektriène energije i goriva, jer bi se na taj naèin dodatno ugrozio ionako loš status graðana. Potpredsjednik Savjeta i predsjednik Unije poslodavaca (UPCG), Predrag Mitroviæ, saopštio je da æe poskupljenje elektriène energije poslodavce prinuditi na radikalna rješenja, koja nikome nijesu od koristi. „Poskupljenje struje za poslodavce, odnosno za poslovanje preduzeæa lako može dovesti do otpuštanja radnika, a to nikome nije u interesu. Zato treba da utièemo da doðe do smanjenja, a ne do poveæanja cijena“, poruèio je Mitroviæ. Predstavnik Unije slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG), Željko Buriæ, tražio je da predstavnici EPCG objasne naèin na koji se obraèunava cijena struje, jer smatra da potrošaèi plaæaju 30 odsto više nego što bi trebalo. „Prema nekim pokazateljima, na 70 odsto raèuna za elektriènu energiju vidi se da plaæamo gubitke u prenosnoj mreži, zbog èega nas interesuje naèin na koji se obraèunava kilovat sat u regionu i kod nas. Kako se mjere gubici i da li plaæamo i neèiju kraðu, jer to, oèigledno, ulazi u raèun“, upitao je Buriæ. Portparol EPCG-a, Rajko Šebek, objasnio je da su prema metodologiji koju utvrðuje RAE, dozvoljeni gubici u mreži za prošlu godinu bili 18 odsto, a da je energetska kompanija imala 19,9 odsto. „Gubitke preko 18 odsto, koliko nam je regulator zadao, EPCG plaæa sama i oni nijesu uraèunati u cijene. Kraða je neznatno ukljuèena u tih 18 odsto, a radi se o tehnièkim i drugim gubicima“, saopštio je Šebek. On je, na pitanje predstavnika Saveza sindikata Crne Gore (SSCG) zbog èega potrošaèi plaæaju struju po višim cijenama nego u regionu, kazao da to, ipak, nije sluèaj. „Cijena struje za domaæinstva u Crnoj Gori je 7,36 centi po kilovat satu, dok je u Hrvatskoj 9,61 centi, u Sloveniji 9,19 , Maðarskoj 12,81, a u Grèkoj deset centi“, rekao je Šebek. On je dodao da u Srbiji postoji uravnotežen bilans proizvodnje i potrošnje, dok je u Bosni i Hercegovini (BiH) cijena znatno niža, jer ta zemlja raspolaže suficitom elektriène energije i izvozi je. U Albaniji je to još socijalna kategorija i država subvencionira energetske kompanije, a gubitak se plaæa od novca poreskih obveznika. Generalni sekretar USSCG, Zoran Masonièiæ, naveo je da EPCG, posebno od privatizacije, kada je italijanska kompanija A2A kupovinom akcija ušla na tržište, ostvaruje monopol. „EPCG je jedini snabdijevaè za domaæinstva do 2015. godine, kada æe moæi sami da ga biraju. Kad su u pitanju preduzeæa, kompanija EFT dobila je licencu za snabdijevanje, ali je ona još u mirovanju“, saopštili su iz energetske kompanije. Oni su pozvali predstavnike sindikata, UPCG i druge zainteresovane da prisusvtuju javnim raspravama, koje su zajazane u srijedu i petak, kada æe biti raspravljano o zahtjevima o regulatrono dozvoljenom prihodu EPCG za ovu godinu. Èlan Odbora RAE, Dragutin Martinoviæ, kazao je da su raèuni za elektriènu energiju transparentni, odnosno, u skladu sa evropskim regulativama. „Svaka stavka na raèunu pokazuje odreðeni trošak, ali je njihovo tumaèenje diskutabilno, jer to svako razlièito shvata“, naveo je Martinoviæ. REA je, prema rijeèima zamjenika njenog direktora, Pera Vuèkoviæa, ocijenila da je zahtjev EPCG za poveæanje cijene struje od 65 odsto nerealni i da æe dalje biti razmatrana moguæa rješenja. „Cilj RAE je da ne naškodi potrošaèima i da ne doprinese lošem poslovanju kompanija. Zbog toga smo i otvorili javne rasprave na kojima æe se vidjeti ti zahtjevi“, objasnio je Vuèkoviæ. SSCG je tražio i od Jugopetrola da objasni metodologiju po kojoj se odreðuju cijene goriva, jer bi one trebalo da se formiraju prema cijenama derivata, a ne sirove nafte. Oni smatraju da nije jasno zbog èega je došlo do poskupljenja. Iz Jugopetrola su kazali da ta kompanija, kao i drugi uvoznici ne formira cijene. “Na njihovo formiranje utièe kretanje cijena na plac tršištu i odnos dolara i eura, èemu se dodaje porez na dodatu vrijednost (PDV), akcize i takse, i to je fiksni dio pokriva troškove i mrežu“, objasnio je komercijanlni direktor Jugopetrola, Jonis Gerulanos /Ionnis Geroulanos/. On je dodao i da cijene mogu pasti svega dva ili tri centa, ali i da to ne zavisi od kompanije. „Veæe cijene znaèe slabiju trgovinu gorivom, tako da je i nama u interesu da one budu niže, ali nijesmo sigurni da li æe do toga doæi“, zakljuèili su iz Jugopetrola. (kraj) adj/nar