Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U privrednim i vanprivrednim preduzeæima u Crnoj Gori ima od 12 do 18 hiljada tehno-ekonomskih viškova, saopštio je danas direktor republièkog Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) Branimir Bojaniæ. »Tehnoloških viškova ima i u privredi i vanprivredi, a posljedica su privatizacije, steèaja, likvidacije i prestrukturiranja«, kazao je Bojaniæ agenciji Mina-business. On je naveo da svi prekobrojni radnici neæe biti otpušteni ove godine. Bojaniæ je ocijenio da u novim, tržišnim uslovima, do izražaja dolaze poslovna i tehnološka nefleksibilnost velikih privrednih sistema i rezultati decenijske politike socijalnog zapošljavanja. »U uslovima socijalnog zapošljavanja i nedostatka tržišnog privreðivanja, preduzeæa se nijesu mogla pripremiti za aktuelne tranzicione probleme. Kompanije koje žele da se prestrkturiraju i rade, moraju se osloboditi viška koji je i posljedica desetogodišne stagnacije u ambijentu koji nas je pratio«, smatra Bojaniæ. Prema ocjenama ekonomista, Crnoj Gori predstoji teška godina, s obzirom na oèekivano intenziviranje otpuštanja prekobrojnih radnika u kompanijama koje æe biti privatizovane i prestrukturirane. »I ranijih godina smo se pripremali da odgovorimo zahtjevima vremena, a svi znaci upuæuju da æe ova biti teška. Ove godine planirali smo da riješimo pitanje 1,1 hiljade tehno-ekonomskih viškova«, saopštio je Bojaniæ. Zvanièna statistika je objavila da je stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori oko 31 odsto. S obzirom da posao aktivno traži oko 55 hiljada ljudi, stvarna stopa nezaposlenosti, prema procjenama ZZZ, iznosi oko 20 odsto. Bojaniæ smatra da »oslobaðanje« kompanija od tehnoloških viškova neæe imati znaèajan uticaj na statistièke pokazatelje zaposlenosti, s obzirom na istovremeno postojanje tehnološkog manjka u preduzeæima. »Analize Evropske agencije za rekonstrukciju zadužene za prestrukturiranje preduzeæa, pokazala je da je u svakoj kompaniji postojao tehnološki višak, ali istovremeno deficit struènih zanimanja«, objasnio je Bojaniæ. ZZZ pregovara sa Sindikatom metalaca o zbrinjavanju viškova u toj privrednoj grani. Radna grupa sastavljena od predstavnika ZZZ, Sindikata i Privredne komore Crne Gore razgovaraæe sa svim radnicima u toj grani koji su ili mogu biti proglašeni tehnološkim viškom, kako bi pronašli najbolje rješenje za regulisanje njihovog radno-pravnog statusa. »Pokušaæemo da izbjegnemo da ta lica doðu na evidenciju Biroa rada. Èinjenica da smo poèeli sa metalskim kompleksom ne znaèi da ih je tu najviše, veæ je razlog što su nam oni najbliži i što je taj problem sada akutan«, kazao je Bojaniæ. Uobièajena praksa prema starom Zakonu o radu, koja podrazumijeva rješavanje viškova uglavnom isplatom 24 plate, smatra on, predstavlja pasivno plaæanje kompanije ili države radniku. »Ljudi su uglavnom uzimali 24 plate i prema pravilu se opet vraæali na evidenciju Biroa rada, jer novac nijesu koristili za pokretanje biznisa«, pojasnio je Bojaniæ. Ostali oblici zbrinjavanja viška radnika, prekvalifikacija i zapošljavanje kod drugog poslodavca, korišæeni su mnogo rjeðe. Zakonom o zapošljavanju, koji je usvojen poèetkom prošle godine, predviðene su mjere aktivnog zapošljavanja sufinansiranjem otvaranja novih radnih mjesta kod poslodavaca, formiranjem Fonda rada, nadoknaðivanju dijela troškova za održavanje produktivnih radnih mjesta, odobravanje kredita za novu proizvodnju. Zamišljeno je da Fond rada olakša rješenje problema tehnološkog viška. »Fond rada osnovaæe država, Sindikat i Komora, a postupak je veæ poèeo. Fond æe pokušati da na sve moguæe naèine pronaðe posao viškovima i da ublaži socijalne posljedice gubitka posla«, objasnio je Bojaniæ. (kraj) dmc/kmh