Decentralizacija aktivnih mjera dovodi do pozitivnih efekata

68

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Decentralizacija aktivnih mjera zapošljavanja dovela bi do još boljih efekata programa koje sprovodi Zavod za zapošljavanje (ZZZ), pri čemu je važna saradnja svih aktera u cilju unapređenja tržišta rada, ocijenjeno je na okruglom stolu Asocijacije za demokratski prosperitet Zid.

Pomoćnica direktora Zavoda za zapošljavanje (ZZZ), Svetlana Krgović, kazala je da Zavod sprovodi aktivne mjere polazeći od stanja i trendova na tržištu rada, uz zahtjeve poslodavaca, raspoloživih sredstava u budžetu i potreba nezaposlenih osoba.

„Smatramo da bi decentralizacija mjera dovela do još boljih rezultata, odnosno efekata programa ZZZ. Ministarstvo rada i socijalnog staranja odlučilo je da podstakne intervencije na tržištu rada, a jedna od njih je projekat Dalji razvoj lokalnih inicijativa za zapošljavanje u Crnoj Gori. On se finansira kao grant“, rekla je Krgović na okruglom stolu Decentralizovane aktivne mjere zapošljavnaja i ekonomija okrenuta zajednici.

Ona je navela da im je namjera da podrže razvoj lokalnih strategija, akcionih planova za zapošljavanje i razvoj ljduskih resursa.

„Time ćemo direktno adresirati lokalne potrebe i izazove, analizirati situaciju na tržuštu rada uzimajući u obzir relevantne partnere“, dodala je Krgović.

Ona je ocijenila da je neophodno sagledati specifičnosti svake lokalne samouprave, kreiranje novih i prilagođavanje posebnih programa prema identifikovanim potrebama poslodavaca, veći finansijski podsticaji, kao i intenzivnija saradnja sa lokalnim samoupravama i akterima na tržištu rada doprinijeće boljem privredmom ambijentu za poslovanje domaćih poslodavaca i poboljšanja uslova za rad za radnike.

„U ovoj godini realizovali smo programe za 2,17 hiljada nezaposlenih, prioritetno namijenjenih ženama i dugoročno nezaposlenima“, rekla je Krgović.

Ona je navela da se, između ostalog, sprovodi direktni grant koji će uticati na otvaranje novih mjera i zapošljavanje 400 novih osoba.

„ZZZ je polovinom oktobra otvorio javni poziv, vidjećemo kolilko će osoba aplicirati. Naše osobe sa biroa su malo uplašene od procedura, ali slijede još dva javna poziva“, precizirala je Krgović.

Predstavnica ADP Zida, Sanda Rakočević, kazala je da je razlog organizovanja okruglog stola na tu temu projekat Western Balkan Civil Society Organizations for Youth Employment Support (WEB4YES).

„Traje dvije godine i u pitanju je regionalni program, u koji su ukljčeni partneri iz šest zemalja. Kroz prethodni period je realizovano niz aktivnosti, koje se bave socijalnim i preduzetništvom uopšte“, kazala je Rakočević.

Ona je navela da su urađena četiri dokumenta o tome šta se dešava u državi i regionu, kada je u pitanju aktivna politika zapošljavanja gdje su mladi u fokusu.

Direktorica Direktorata za tržište rada i zapošljavnaje u Ministarstvu rada i socijalnog staranja, Edina Dešić, rekla je da je prioritet rada Vlade da sprovodi strukturne reforme na tržištu rada u cilju unapređenja poslovnog ambijenta i radnog zakonodavstva.

Ona je rekla da je Zakon o posredovanju pri zapošljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti jedan od zakona koji treba da doprinese tom prioritetu Vlade.

„Cilj Zakona je da se kvalitetno unaprijede usluge na tržištu rada za nezaposlene osobe i ostale tražioce zaposlenja sa ciljem njihovog bržeg zaposlenja“, navela je Dešić.

Ona je, govoreći o aktivnim politikama zapošljavanja, kazala da je novina da se te mjere sprovode kroz programe koje donosi Upravni odbor ZZZ.

„Ono što se želi postići je da se decentralizuje sam postupak donošenja programa i da se na nivou Zavoda kreiraju svi programi kojima treba da se implemetiraju tako definisane mjere“, objasnila je Dešić.

Ona je dodala da se za realizaciju mjera aktivne politike zapošljavanja obezbjeđuju sredstva nacionalnim budžetom i u skladu sa tim planira se realizacija programa na nivou Zavoda. Takođe je značajna i podrška koju dobijaju iz evropskih sredstava.

„Potrebno je analizirati samo tržište i da bi se ono unaprijedilo na lokalnom nivou potrebno je da se svi akteri na tom tržištu udruže, tako da će formirati lokalna partnerstva za zapošljavanje“, navela je Dešić.

Prema njenim riječima, lokalne samouprave, predstavnici biznis zajednice biroa rada i nevladinog sektora, svako iz svog ugla, trebalo bi da daju doripnos za unapređenje tržišta rada u svojoj lokalnoj samoupravi.

Osnivač ADP ZID-a, Igor Milošević, kazao je da su oni jednim dijelom učestovali u izradi Zakona o posredovanju pri zapošljavanju, kao i da su zadovoljni što je dobar dio tih mjera uključen.

„Najavljen je naredne godine konkurs od 2,7 miliona EUR koji se tiče podrške zapošljavanju na sjeveru. Mi možemo uticati na to da kažemo da se to napravi tako da se stvori mogućnost da nosioci ne budu samo agencije za zapošljavanje ili biroi rada“, naveo je Milošević.

Prema njegovim riječima, razlika između socijanog i normalnog biznisa je u vezi sa odlučivanjem u okviru te firme i način na koji ide profit.

„Značajno je da se socijalni biznisi uključe u proces razvoja akcionih planova, jer tako možemo da budemo dio tog budućeg procesa prepoznati kao akteri u procesu zapošljavanja“, rekao je Milošević.

On je kazao da ukupno tržište čini lokalna ekonomija koja je segmentisana u par elemenata, čiji je jedna sektor socijalna ekonomija.

„Značajno je da unutar nje participiraju family biznisi, neighborhood biznisi, ali i ona preduzeća u sivoj zoni. Šansa socijalnog sektora je transfer svih tih biznisa iz sistema koji je u sivoj zoni i pretvaranje u segment socijalne ekonomije“, naveo je Milošević.

Predstavnik Investiciono-razvojnog fonda (IRF), Đuro Kažić, saopštio je da oni obezbjeđuju 34 različite kreditne linije. IRF je od osnivanja zaključno sa oktobrom plasirao u crnogorsku privredu milijardu EUR.

„To su izuzetno povoljna kreditna sredstva, a za pojedine ciljne grupe namijenjene preduzetnicima najpovoljniji kreditni uslovi u regionu. Fiksna kamatna stopa ne prelazi 4,5 odsto, a postoje i stimultivne mjere u kojima te kamate mogu da se smanje“, rekao je Kažić.

Prema njegovim riječima, postoji institucionalna podrška pri čemu je danas ambijent mnogo povoljniji nego ranije.

Anto Janković iz Centra za ekonomski prosperitet i slobodu (CEPS), ocijenio je da novca ima nikad više, ali da je veći problem nedostatak ideja.

„CEPS je krenuo u mentoring socijalnih preduzeća, gdje smo vidjeli da su ljudi uplašeni“, dodao je Janković.

On smatra da je ključno pokrenuti saradnju kako bi pokrenuli neke stvari u zemlji i privukli fondove.

„Potrebno je iskoristiti i resurse koje imamo, za šta nam ne treba dodatna strategija“, dodao je Janković.