Dogovor moguć u završnoj fazi pregovora

220
foto: Pixabay

Ljubljana, (MINA-BUSINESS) – Dogovor o korišćenju zajedničke evropske valute u Crnoj Gori može se očekivati u završnoj fazi pregovora o njenom članstvu u EU, a zavisiće od makroekonomske situacije i zdravlja javnih finansija, smatra slovenački ekonomista Mojmir Mrak.

„Jedna značajna specifičnost pregovora Crne Gore o ulasku u EU odnosi se na Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna unija, a kako će se regulisati ta specifičnost da se Crnoj Gori formalno odobri korišćenje eura u uslovima kada zemlji nije bilo potrebno da ispuni Mastrihtske kriterijume, ne bih htio da spekulišem“, rekao je Mrak agenciji Mina-business.

On smatra da će do dogovora o tom specifičnom pitanju doći u završnoj fazi pregovora, kao i da će zavisiti od stabilnosti makroekonomske situacije u Crnoj Gori i njenih javnih finansija.

„Treba imati na umu da neke od zemalja članica EU koje su htjele da uđu u eurozonu nijesu bile prihvaćene, jer nijesu u potpunosti ispunjavale neki od Mastrihstkih kriterijuma. Sjećam se jedne od baltičkih zemalja koja 2007. godine nije ušla u eurozonu, jer je njena inflacija bila marginalno viša od Mastrihtskog kriterijuma u toj oblasti u ono vrijeme“, kazao je Mrak.

On je naveo da su iskustva Slovenije u pregovorima za ulazak u EU u oblasti koja se odnosi na ekonomsku i fiskalnu uniju, samo u jednom dijelu relevantna za sadašnje pregovore Crne Gore u toj oblasti.

„Ona su relevantna u oblasti koja se odnosi na položaj centralne banke i njenu samostalnost. Međutim, i u toj oblasti postoje značajne razlike, jer je Slovenija u vrijeme pregovora o ulasku u EU imala vlastitu valutu i monetarnu politiku kojom je rukovodila centralna banka“, saopštio je Mrak.

On je dodao da je u Crnoj Gori, koja ima euro kao sredstvo plaćanja, situacija u toj oblasti bitno drugačija.

„Drugi dio pravnog reda u Poglavlju 17, u kojoj je relevantnost slovenačkih iskustava veoma ograničena, odnosi se na sprovođenje ekonomske i fiskalne politike. U toj oblasti je pravni poredak danas mnogo obimniji i kompleksniji nego što je bio u naše vrijeme“, rekao je Mrak.

On je podsjetio da je Slovenija tada u toj oblasti imala više-manje jedan značajan pravni akt EU – Pakt o stabilnosti i rastu, dok danas postoji niz pravnih akata usmjerenih na sprječavanje novih kriza.

Mrak je kazao da se Slovenija u procesu pristupanja EU odlučila i za brzo ispunjavanje takozvanih Mastrihtskih kriterijuma, koji su uslov za ulazak u eurozonu.

„Slovenija je tako već u januaru 2007. godine postala dio eurozone i kao takva uživa benefite zajedničke valute, koji nikako nijesu mali za malu i veoma otvorenu slovenačku ekonomiju“, objasnio je Mrak.

On je saopštio da je Slovenija u ekonomskom smislu veoma vezana za razmjenu i investicionu saradnju za zemljama eurozone, čime su eliminisani svi kursni rizici kojima je bila izložena za vrijeme dok je imala svoju valutu.

„Osim toga, dok smo u Sloveniji imali vlastitu valutu, naša je zemlja kao malo monetarno područje uvijek bila izložena potencijalnim napadima na valutu“, naveo je Mrak.

On je kazao da postoji i niz drugih benefita koje donosi korišćenje zajedničke valute, a koje ljudi osjećaju u svakodnevnom životu i koji se, između ostalog, odnosne na putovanja u druge zemlje koje imaju istu valutu.

„Ali prošla kriza eurozone jasno je ukazala i na činjenicu da članstvo u tom društvu nije bez troškova. Slovenija je, naime, trebalo da participira u snošenju troškova do kojih je došlo tokom rješavanja krize nekih zemalja eurozone“, rekao je Mrak.

Tekst je napisan uz finansijsku podršku Evropske unije kroz realizaciju projekta “Dealing with ethics and fake news” pod oznakom IPA2018/397-252. Sadržaj je isključiva odgovornost Agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove EU. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.